Ljubomora je tiha zmija bila,
lažni prijatelji nož u leđa zabili.
Stari klan se raspao, istina boli,
izdajnici ostali bez časti i obraza.
Pričali su laži, mislili kraj je tu,
al’ nisu znali snagu pravu, iskrenu.
Jer pravi prijatelj nikad ne beži,
kad padneš ruku ti pruži, teret podeli.
Nismo nestali, samo promenili put,
rodili se Otpisani, jači nego pre.
U novom klanu staro bratstvo živi,
ne brišu se bitke, ni dani sivi.
Ko je ostao, taj je zlata vredan,
do kraja zajedno verni i predani.